bajka

Iz inata...

maw | 28 Avgust, 2014 15:54

Predugo si tu... Predugo da bi nestao, tek tako. Predugo da bi te pustila. Premalo da bi prestala...
Da trazim puteve.
Da prisvajam sudbine.
Da slikam tragove.
Ne mogu...

Stvorila sam svet sarenih leptira.
Spustila sam oblake veselih pogleda.
Prevarila gromove, uklonila pustinje.
Krala sam secanje.
Sklanjala prevare... da ih ne vidim, da ih ne cujem, da zaboravim.

Crtala sam mapu, mesala sam boje, iz tog sveta lazi preslikala samo dvoje. I svaki dan sam belezila snove, kupovala stvari koje mi ne stoje. Kada ucinim sve da kroz ista vrata zakoracimo oboje, a ti pokusas da se povuces i ostanes, zapitam se
- Kuda ces?

Zar mislis da sam sve vreme cinila razne gluposti, bezala od mnogih propasti, od cudaka, raznih ludaka da bi sada zazmurila na jedno oko, maglu bacila pod noge, cistila prasinu, prodavala slike, bacala poklone i sve svoje?

Neces!

I onda pomislis da mozes bez mene... Kada mislis da si uspeo i kazes kako si dobro, znas da si stavio samo jednu masku od mnogih, koju smo platili na isti nacin, na istom mestu.
Ne mozes.
I pusti me price da kontrolises sve. Jedan poziv i gotovo je. Bices u istoj onoj mrezi, okovan lancima, zatrpan papirima izmedju zidova. Previse pogleda... Rec ili dve. I mirno je. Isti smo. Nekad ti, nekad ja...
Lista zakona.
lako me dobijes, pustim te...
Pustas me.
Ti si jedini koji znas kako da me nasmejes.
Ti si uvek tu da me umiris kad mi ne ide.
Ti si osoba kraj koje zaboravljam na poraze.

A onda kada te imam sasvim dovoljno, pobrkam sve.
Precrtam polja, obrisem slova.
Okrenem list, citam novu knjigu. Prekinem niti sto spajaju te, sa mnom, sa nama...
Iz inata.
I sama ne znam zasto. Postanem ohola. Likom podsecam na zlobnu Kruelu.
Odmeravam te. Komentarisem te. Namerno te provociram.
Uhvatim te u zamku i smesim se tako. Posmatram te dok se neumorno boris. Ne umem da stanem.
Ne mogu da cutim.

Ali, ti umes sa mnom. Znas kako. I veoma lako, srusis sve. Poznajes mi mane, uvuces se pod kozu, ne pustas me dalje. Okrenes sve za dan ili manje. Ne das mi da odem, kazes da me volis. Lazes, bice bolje. Sutra nepostoji.
- Mislis da me poznajes?
- Znam, to ti priznajem.
- Nikuda ovo ne vodi.
- Danas ti nije po volji.
- Hoces da se vidimo?
- Sad u pola pet?
- Sta ima veze?
- Znas, kasno je...

Cudni smo mi igraci. Ne postujemo pravila igre. Povlacimo pogresne poteze. A figura je sve manje. Strah me novih stvari. Strah je i tebe, gubis se. Ne mozemo zajedno, a volimo se.