bajka

Zver u meni...

maw | 28 Avgust, 2014 15:50

Dok ti slusam glas, osecam da si tu. Kao da gledas kroz mene dok izgovaras sve ono sto si dugo pokusavao da sakrijes.
Reci se stapaju sa zvukom kise koja prekriva staklo prozora, ne moram da te slusam, jer znam...
Oduvek sam znala to, ali... dozvolila sam sebi da dane ispunim tobom, tvojim smehom, nasom pricom, tvojom paznjom...
Nije to izgubljeno vreme, ne. Posle svega, grcevito sam dohvatila tracak onoga sto mi se pruzilo, u zelji, u potrebi...
I bilo je lepo.
Ti i ja.
Rekla sam ti jednom, samo zelim da uzivam u tim trenucima.

Ipak, cesto su mracne sile bile na putu, izmedju nas. Vracala sam ih i prizivala u isto vreme. Nisam uspela da ih pobedim... jer ja sam takva...
luda, cudna i nemoguca, hladna i kad sam zaljubljena...
Ne umem da zadrzim nesto, ne umem da sacuvam.
Mozda zato i nemam nista.
Uzimala sam sve sto mi se nudilo, sto iz hira, sto iz zabave... ali sve to je sadrzalo deo mene, deo moje iskrenosti i lazi i onoga neobicnog sto zivi u meni.

Sada, nemam potrebu da te vratim, da te cujem, da te osetim.
A zelela bi...
da si tu, kraj mene...
da te posmatram dok nisi svestan moga sveta, kada me ne znas...
Sama senka sam, necega, nekoga... i da zelim, ne mogu da se menjam.
Ja znam ziveti samo u iluziji.
Nisu me naucili drugacije...
I znam savrseno da upropastim dan, tebi, meni...
I umem odlicno da sanjam, nas.
Na poseban nacin slikam put kojim koracamo.
I... osetim sve, svaki zar, svaki led koji ostricom gasi sve. Imam ga previse.

Ponovo sam izronila iz jednog sna, pronasla sam svetlost na drugom kraju.
Cekam...
I dalje se igram, tobom, sobom, zivotom, nama.
Zver u meni.
Lazan smeh, po koja lepa rec, a sve je tako daleko.
A volela sam te, mnogo...
Sada, posle svega, ja ti nudim Oskara. Tvoja savrsena uloga to zasluzuje.