bajka

Zovi je imenom mojim

maw | 06 Januar, 2014 01:06

One noci kada ti njen lik useta u san, kada ti se kroz secanje vrate polja jorgovana i ona duga staza sto vodi u pogresnom smeru...

Kada ti se u mislima usunjaju senke uz lagani takt stare pesme...

Kada ti kroz kozu prostruji jeza povetarca letnje tame, cuces sapat...
jednu pricu, davno zapisanu na stranicama starog dnevnika izgubljenog u plamenu vatre...
Vestim recima ispisano delo cija vrednost je samo u ocima pisca.
Posmatraci su odavno zalutali u neke svoje tunele srece.
I glavni junaci su izbrisani, zamenjeni.

Rasirila se svetlost pupoljka i stvorila krake koje vise ni sila sudbine ne moze spojiti.
Previse su daleko.
Likom podsecaju jedni na druge, samo ih mesec brizljivo skriva, obavija plastom.

Te noci kada cujes trubace, kada cvetovi razliju svoje boje ugledaces maglu u ocima njenim, dobro poznati osmeh i pokret rukom.

Pssst...

Ugledaces kucu kraj reke okicenu raskosom i sjajem.

Cuces zvuke klimavo spojenih vagona i skripu kocnica kada rampa pocne da se spusta.

Sjaj u ocima prolaznika je pazljivo odabran u moru azurnom.
Osmeh je posetio lice devojke.
I svet se spojio u jedno.
I dusa se prelila u okean.
Samo srce je ostalo isto...

Te noci san ce ti doci i razoriti mir u tebi.

Sevace gromovi.

Nebo ce se otvoriti.

Kisa ce preliti veliki grad.

Poplavice iskru u oku koju gajis i nikada vise nece nestati...

Skupice se razorena kula, grede ce se podici, prozori ce se otvoriti.
Sunce ce obasjati, vetar ce utihnuti i pogledi ce se dotaci.
Razbijena slika ce se pokrenuti i ona ce pruziti korak prema tebi.

Ostaces nem dok posmatras valove proslog vremena sve dok se u sneg ne pretvori.

Ostaces zatecen dok se smeh ori i svojom snagom pomera planine a vecni lanci brdovitog predela ce ostati netaknuti.

Te noci ces sve razumeti, sta samo mogli a necemo imati... Do tada je zovi imenom mojim...

Zabranjeno kopiranje bez saglasnosti autora ili uz napomenu Izvor: maw.blog.rs