bajka

Bajka o Decaku

maw | 28 Avgust, 2014 15:56

Na plavicastom svodu samo ostrom oku nisu mogli promaci kraci sunca. Zastitni sloj zute boje skidao je prasinu tame, ostatka prosle noci. Reka koja se slivala niz ogromno kamenje stvarala je drugaciji zvuk nego ranije. Bio je magican. Veliko zeleno polje krasila su stabla drveca. Lagani povetarac klimao je tanke grancice. Cvrkut ptica i sum zivotinja su davali posebnu notu ovom prolecnom jutru. Proslava za Sjajnu Zvezdu pocinje za koji sat.
Tonovi kompozicije igrajuci svoj poseban ples stvarali su nevidljivi put. Prenoseci ovu prijatnu melodiju u dolinu planine, poziv na zabavu je stigao na neocekivano mesto.
Zaneseni i u zurbi, nisu primetili da su presli na ne dozvoljenu granicu. Kroz otvoren prozor stare kuce muzika se sirila po sobi. San malog decaka je bio cvrst ali nije mogao ostati imun na ovako cudesno ispletenu mrezu koja ga mamila. Osmeh na licu i sanjive oci...
Decak se budio. Nije stigao ni da razmisli, cudni plast se stvorio i pokrenuo njegov prvi korak ka svetu bajke.
Magican zvuk vodio ga na zelenu povrsinu, na brdo gde se cuda desavaju. Prolazeci kraj ogromnog drveta ugledao je ceo dvorac raznobojnoh cvetova. Jedan se izdvojio, podigao pupoljak i uplaseno povikao:
-Ko te pozvao? Ovo mesto nije za tebe! Rasirene oci decaka u strahu koji se skamenio ne mestu.
-Ja, ne znam... Dosao sam na proslavu, imam poziv. Tu su moji prijatelji.
Cvet ga pazljivo posmatrao, razmisljao, uzeo tanku knjigu i listao. Dugo je gledao, vracajuci se na pocetak teksta, a zatim brzim pokretima lista odlazio na kraj... U jednom trenutku rasirio je svoje latice, poprimio neverovatnu sarenu boju i izustio:
-Danas je taj dan. Princ je stigao. Ovo ce obradovati ceo Vrt. Nasa Zvezda ce konacno naci svoj dom.
-Ja? Ja nisam Princ. Ja sam decak. Samo obican decak koji zeli promeniti svet, koji voli da se igra u svom kutku, koji zeli pronaci prijatelje. Zelim...
Veseo Cvet se smesi.
-Znamo, mladi Prince. Ali da bi sve to ispunio potreban ti stakleni sjaj. Njega ces naci u Zvezdi na kraju planine. Pogledaj.

Sila koja ga pokrenula podigla mu lice. Daleko, iznad njega, prejako svetlo je pomeralo sve ispred Plave Zvezde praveci uzan put.
-Idi tim putem ali pazi... Nisu svi srecni zbog tvog dolaska. Ljubomorni su sto ce ostati bez svog dragulja, ali zapamti sta ce ti reci. Shvati to kao savet jer moc nije dovoljna, ni zapis nije vecan. Ako budes mudar, ostvarices snove. Princ je potrcao prerano i nije cuo reci:
-Ako budes sebican i ako budes pravio velike greske, ostaces bez njega.

Ushicenje i zelja nestrpljivo ga pratila. Iako je priroda oko njega bila poput raja, on to nije primecivao. Hitrim koracima gazeci cilim zelenila stigao je do cilja. Na brezuljku, koga su zapljuskivale kapljice reke, stajala je staklena, nebesko Plava Zvezda zadovoljno sireci krake. Uzimajuci je u ruku Princev uzdah je postao u trenutku dubok.

-Ti si samo moj!

Skakutajuci nazad naisao je na prvu prepreku. Zec se sakrio u grm. Vetar je postao jaci, rukama je mlatio nervozno i ljuto. Decak se uplasio. Sakupivsi snagu sa Plavom Zvezdom u ruci upitao ga glasno:
-Sta te toliko naljutilo Staro Stablo? Ko ti dozvolio da se tako ponasas? Hoces da mi pokvaris dan! Cvet mi rekao sve, ti si ljubomoran! Stablo se trglo besno pogledavsi Decaka.
-Orao ti nije prijatelj. Pogledaj kako sam ja snazan, mogao bih u sekundi da ga prebacim na drugi deo sveta!
Decak se naljutio. U afektu ga udario i drvo je podivljalo. Granje ga stipalo, grebalo i stiskalo. Ali decak je pakosno povikao.
-Ti vise neces biti Stablo, postaces... Bodljikavi zbun koga niko ne voli.
Zvezda je obaslala citav kraj, posle par trenutaka Stablo je nestalo. Na njegovom mestu lezao je Tuzan Zbun.
Veseli decak nije pokusao da obuzda svoju ljutnju i saslusa Stablo, nego je iskoristio carobnu moc. Nije znao da je Stablo onako ratoborno branio njega, od opasnog Orla koji je vrebao sa zeljom da ukrade Sjajnu Zvezdu.

Decak je nastavio svoj put razmisljajuci na koji nacin da provede ostatak dana. Zamisljeno je seo na klupu gledajuci u Zvezdu. Odjednom, sinula mu ideja.

Zelim da letim, da vidim oblake oko sebe, da se takmicim sa pticama u letu. Zelim da imam krila. Sjaj Zvezde obasjao je Decaka, krug oko njega je bivao sve jaci a onda je nestao. Decak je poleteo. Mahajuci krilima leteo je u pravcu Neba. Brzim pokretima zasao je medju oblake a tamo... Dva oblaka, Crni i Beli sevali su burno. Zestoka svadja izazivala je munje. Kada to ugleda Decak odlucno stane izmedju njih.
-Zasto se svadjate? Pokvarili ste ovaj divan dan!
-Beli oblak je kriv! Zeli da suncan dan pretvori u kisu.
Ali, Beli oblak treba da bude dobar, razmisljao je Decak. On mi prijatelj, zbog njega je vreme ovako lepo. On me prevario.
-Ti ces otici daleko od nas, ne zelim vise da te vidim, rece mu Decak.
Beli oblak nije stigao reci svoju stranu price, samo je nestao...
Spustajuci se na tlo, Decak je pozeleo veceru iz snova, sa puno slatkisa i raznog voca. Na sarenom cilimu stajale su cinije. Prizor je odusevio Decaka. Uzimajuci zalogaj voca, iza njega zacu se koraci koji su bivali sve jaci i jaci. Decak se okrenuo i spazio Vevericu. Tuzna zivotinja, sva mokra od kise nije mogla skloniti pogled sa bogate trpeze.
-Da li mogu dobiti malo?
Nervozan decak odmahnuo je glavom. Uzimajuci Plavu Zvezdu u ruku primecuje da je njen sjaj sve manji, protrlja ga pazljivo ali sjaj se ne vraca.
-Ako ocistis moju Zvezdu, dacu ti malo. Sretna Veverica odma pocinje svoj posao ali Zvezdi nije bilo spasa. Ostala je bleda, na ivicama su mogli da se primete tragovi pukotina a nekadasnji dragulj poput stakla ravan postao je grbav, hrapav i izuljan. Kada je to video i Decak, povisio je glas i optuzio Vevericu da mu unistila izgled.
-Ti si kriva! Pokvarila si ga! Nisi ga cuvala! Neces dobiti nista od vecere!
-Zelela sam pomoci, nisam nista lose uradila. Veruj mi.
U tom trenutku Zvezda je prestala da svetli. Bila je poput blede igracke ciji se delovi lome i padaju na tlo. Napukla na dva dela rasula se u komade a Decak je nemo gledao u nju. Pokusavao je da sastavi Plavu Zvezdu, govorio je zelje iznova i iznova ali kamencici su stajali na vlaznoj travi pokisnoj od kise i nisu se sastavili, nikada.

Melodija iz magicne sume je nestala.
Sve je delovalo uvelo i tuzno.
Ni ptice nisu vise letele.
Cvetovi nisu igrali.
A vetar je postajao sve snazniji i snazniji.

Brzim koracima Decak je isao prema svojoj kuci. Tuzan zbog Zvezde sakrio se u svoju sobu. Razmisljajuci o svemu sto mu se dogodilo nije zacuo kucanje na prozoru. Uporan poziv napokon mu skrenuo paznju. Bio je to Cvet, isti onaj sto mu pokazao put do Plave Zvezde. Isti onaj sto se razlio u milion boja. Sada bio je siv i malen. Otvarajuci krila prozora, video je kisu. Mali Cvet ga posmatrao i tiho rekao:
-Izgubio si kamen moci. Vise se necemo videti. Putujemo u daleki Svemir. Tamo cemo stvarati novi Svet.
Ipak, Decak nije mogao pustiti Cvet da ode a da ga ne pita...
-Zasto? Sta sam uradio?
-Eh, Prince. Razlozi su brojni ali ja cu ti reci.

Kada si uzeo Zvezdu nazvao si je samo svojom, to se zove sebicnost.
Kada te Staro Stablo branilo od neprijatelja, ti si ga pretvorio u Bodljikavi Zbun. Nisi umeo da saslusas.
Kada si uklonio Beli oblak koji ti doneo svetlost dana, poverovao si u prvu pricu koju si cuo, bila je pogresna. To se zove izdaja. Uz prijatelja se ostaje i kada mu je tesko. Trebao si ga podrzati, saslusati.
Kada si gladnoj Veverici trazio da ocisti kamen, optuzio si je da ga ona unistila. To nije bilo tacno. Nisi ni pomislio da je to tvoja krivica. Nisi joj verovao. Vevericu nisi prihvatio kao prijatelja. Da bi joj pomogao trazio si uslugu za to.
Zato si izgubio kamen.

-Ali ja sam zeleo samo da se igram, da donosim vazne odluke, da pronadjem prave prijatelje. Iskreno ti kazem.
-U igri ne smes biti sebican. Kada donosis odluke ne bi trebao da zuris, jer stvari mozda nisu onakve kakve se tebi cine na prvi pogled. Kada trazis prijatelje losa procena moze skupo da te kosta. I kada ih pronadjes, izdaja moze sve razbiti sto si stekao. Ne smes biti sebican i misliti samo na sebe. Prijatelju bi trebao pomoci u teskim situacijama i biti uz njega kada mu tesko. Moras nauciti da ga saslusas. Verovati mu. Prihvatiti ga onakvim kakav jeste.
Razmisli o tome.

Mrak je pokrio ovaj neobican kraj. Decak je zeleo da promeni svet, ali nije znao da prvo treba poceti od sebe. Ovog puta to ce uciniti, samo...

Plava Zvezda nikada nece zasijati i obasjati mu put. Ona je ostala rasuta po zemlji... Njen stakleni trag vise se ne oslikava u reci, a tamne tragove oduvao je vetar, daleko, u neki novi Svet. Oblaci su nestali, vesela priroda je zaspala.
A Decak je ostao sam.